Dobar dan sen, judi dragi!

Ponovo smo se našli da bimo malo poćakulali,

najnoveju osudu Pustu Lumbreliću pročitali

i se ča god (i kega god) još usput ošpotali!

Naš ovoletnji Pust va škole kriv je:

Ča i dalje imamo preveć zadać i sati,

ča su nan se učitelji so pasano leto menjali ko na traki

aš su šli va penziju, bolovanje pa čak i na račun dragemu Bogu

i ča od nervoza više ne moru s nami

pa z rukun od muke razbiju tipkovnicu kad jih se razjadi.

Pust krivac je glavni

ča od pasanega leta e-imenik decu, a učitelji još više maltretira,

ča se pol vrateh po školi ne zapira

a pod poneštrah i zaprteh puše

aš je va pol škole prastara stolarija.

Kriv je i ča vrata va zahodeh ne moremo zaključat aš ključanic ni ključa nimaju;

a ni on nesrećni parket va dvorane

(kega su celo leto polagali pa smo po hodnikeh vježbali)

nikako da nan već polakiraju

i ča nan grijanje va dvorane ne dela

nego se s tjelesnega vrnjamo va santah leda.

Kriv je i ča školski krov za sakega dažja se kade 'glumi' cedilo,

ča nan pušćaju zahodi,

ča je na sred hodnika na kate škulja

pa saki drugi pade ako ne pazi kamo staje kad hodi.

Kriv je i ča smo sami svoje vijače va školu morali nosit,

ča nan va razredeh fali stolic, kompjuterih i se druge opremi

pa ravnatelj sakud mora prosit;

ča nan je od ovega leta nova, na kat preseljena knjižnica - opet premića

i ča i dalje nimamo za spodobne štelaži i nove knjigi,

a i ki kompjuter za decu i projektor za nastavu bi nas tamo rešil fanj brigi.

Kriv je i ča su nan po lete mularija skakala po školsken krove i škodu storila,

ča i dalje nimamo školske patroli pa se saki čez ulicu kako će riva

i, po mogućnosti, pojutro pred samen ulazon va razred parkira;

ča na ceste ni tratoara pa saki otrok lahko pod auto pade

a regulacija prometa nan ne bi škodila ni po hodnikeh kad za odmora gužva nastane.

Kriv je i zato ča lift va škole ne vozi ni dole ni gore;

ča nan „vrtača“ i se okole škole sako leto zgjeda se gore,

ča sakuda bude smeća i još goreh stvari,

i ča škola zgjeda kod bolnica aš su zidi va hole i hodnikeh još vavek neoslikani.

Kriv je i ča va svlačione, jednoj učione i va zide pu zahoda imamo škulju,

ča va informatike ne moremo dihat aš odnikuda ni zraka,

ča va kuhinje ventilacija ni delala,

ča va merendarije ne marendamo još ni sad, kako su nan obećali,

a ni tepleh obrokeh još nismo si provali.

Kriv je ča se po školi z mandarinkami i jogurti gađaju,

ča nan lampe va razredeh zuje

ča su z rukun staklo dežurnomu razbili,

neki bome i stolice na igralištu palili

a mi si pak na puno premalo izleteh ovo leto bili.

Za se to i još čuda tega

po dobroj staroj užance

i ovo će leto, kot i vavek naš Pust platit i

z ovega sveta va ognje partit.

***

Mi se pak, ako Bog da,

vidimo opet k letu...

Daj Bog da nan se dotada vojča na bolje promeni

pa da manje njurgamo

i bar jedanput ovu štoriju finimo dobre volji.

Srdoči, februara 2016. leta

Autori:

Lana Kramar (5.c), Filip Kasap (6.a), Mariano Polovina (6.b), Paola Klasan (6.b), Sara Džafić (6.c), Mia Volarić (6.c), Paula Linić (8.b), Ivona Mrakovčić (8.b)

Mentor:

Nensi Čargonja Košuta, prof. i dipl.bibl.
(šk. knjižničar)

Na Pusni utorak va dvorane čitali:

Paula Linić, Ivona Mrakovčić (8.b)